Hor Kewser - Bajram dodje

Bajram dođe mirišu avlije,
Behar pada s grane šeftelije.
Ptica, insan, svako se raduje,
a ja nemam s kim da bajramujem.

Dženetlije putuju,
svom se gostu raduju,
U bajramskom odjelu
u dženetskom veselju.

Sa vratnica džamijskog harema,
džemat ide, ahmedije nema,
preslagana uoči Bajrama
i mošusom divnim mirisana.

Koga jutros dočekat veselo,
uz ruku mu pritisnuti čelo,
pusta kuća, srce se stužilo,
opustilo što se zelenilio.